Građai još nisu odustali od kupovine čekovima na odloženo, ali se njihova upotreba smanjuje, dok korišćenje kartica na rate beleži značajan rast.
Tako je lane u odnosu na 2016, broj realizovanih čekova bio manji za 1,3 miliona. Prema podacima NBS, njihova upotreba je do 2022. u proseku godišnje opadala za 4,3 odsto, ali je prošle godine porasla za 9,6 procenata.
U prvom kvartalu 2024. realizovano je, kako navode u centralnoj banci, 1.746.033 čeka, ukupne vrednosti 8,34 milijarde dinara.
- Upotreba ovog platnog sredstva je opala sa 8,1 milion realizovanih čekova u 2016. na 6,2 miliona u 2022. godini - preciziraju za "Novosti" u NBS. - Nakon toga, lane je realizovano 6,8 miliona čekova, što je za 9,6 odsto više nego godinu pre.
Kako za naš list kaže Predrag Manojlović iz poznatog trgovinskog lanca tehničke robe, 2023. jeste zabeležen blagi rast učešća čekova u njihovim prodajnim objektima za 0,3 odsto u odnosu na 2022, ali bila je veća i potražnja.
- To je zanemarljivo povećanje, i može se tumačiti kao stagnacija u korišćenju tog platnog sredstva - objašnjava Manojlović. - S druge strane, vidno raste upotreba kartica na rate, i tu je zabeleženo povećanje od 25 odsto lane u odnosu na 2022.
Motiv za korišćenje čekova je što trgovci omogućavaju odloženo plaćanje, ali poslednjih godina se kao alternativa nude kartice koje imaju istu mogućnost. Prema rečima Manojlovića, banke usmeravaju koje će platno sredstvo potrošači više koristiti. I inicijativa "dina" na rate bez kamate, kako dodaje, ima za cilj da se smanji operativni trošak obrade čekova.
Podaci NBS pokazuju da je od početka ove godine najveći deo čekova, 99,99 odsto, korišćen za plaćanje robe i usluga, dok je preostali udeo upotrebljen za podizanje gotovog novca. Govoreći o glavnim razlozima zbog kojih se upotreba ovog platnog sredstva u ukupnom prometu smanjuje, u centralnoj banci navode da su građanima za mogućnost odloženog plaćanja na raspolaganju i drugi, savremeniji instrumenti kao što je nacionalna DinaCard debitna platna kartica.
- Plaćanje nacionalnom platnom karticom ima istu funkcionalnost kao plaćanje čekovima, pri čemu je znatno brže i jednostavnije, bez čekanja na kasi i vremenski zahtevnog ispisivanja čekova, nema ograničenja potrošnje po čeku, a broj rata korisnik određuje sam pri kupovini - objašnjavaju u NBS. - To su prepoznale i banke i trgovci i zbog toga postoji veliki interes da takvu funkcionalnost pruže korisnicima.
Ovu uslugu omogućavaju četiri banke, a broj prodajnih mesta na kojima je moguće platiti ovom karticom konstantno raste.
Limit, odnosno maksimalan iznos koji se može upisati po jednom čeku je 5.000 dinara, i nije se menjao od 1. januara 2008, a usaglašen je na nivou Udruženja banaka Srbije.
Za neke još nezamenljiv
Mipljenja porošača sa kojima smo razgovarali o korišćenju čekova podeljena su. Tako, Jovana B. iz Beograda ne koristi ovo platno sredstvo, jer joj to, kako kaže, otežava proces kupovine.
- Moram da popunjavam čekove na kasi, i dodatno na poleđini treba da upisujem podatke - kaže naša sagovornica. - Mnogo mi je jednostavnije i brže da plaćam karticom i odmah dobijem evidenciju o svojoj potrošnji.
S druge strane, Marko Jeftić ističe da nije odustao od ovog platnog sredstva i da uvek ima čekove ako mu zatrebaju.
- I dalje su jedan od najpovoljnijih vidova plaćanja, zbog mogućnosti kupovine na odloženo bez kamate - navodi Jeftić. - Često ih koristim za vrednije stvari, kao što je tehnika. Kada kupujem hranu na čekove, onda idem u markete koji daju odloženo na što duži period.